Kako pripremiti baštu za proleće: od ideje do uređenog dvorišta

Planiranje za proleće: Vodič korak po korak

Januar i februar deluju kao meseci u kojima se u bašti ništa ne dešava. Napolju je hladno, zemlja smrznuta, a vi gledate kroz prozor i čekate proleće. Ali upravo sada, dok sve miruje, imate jedinstvenu priliku da isplanirate dvorište kakvo ste oduvek želeli.

Planiranje bašte za proleće je trenutak kada donosite odluke koje će odrediti kako će vaše dvorište izgledati narednih pet, deset, pa i dvadeset godina. Živa ograda koju posadite ove godine postaće zeleni zid koji će vas štititi od pogleda i vetra decenijama. Drvo koje odaberete za centar dvorišta pretvoriće se u senku pod kojom ćete sedeti godinama i gde će se igrati vaša deca.

Zato je važno da ove zimske dane iskoristite pametno. A mi ćemo vam pokazati kako.

Upoznajte svoje dvorište pre nego što kupite prvu sadnicu

Najveća greška koju ljudi prave je da prvo odu u rasadnik, kupe biljku koja im se svidi, a onda kod kuće shvate da nemaju gde da je posade. Ili je posade na pogrešno mesto, pa se godinama pitaju zašto ne napreduje.

Pre nego što krenete u rasadnik, morate poznavati svoje dvorište. Gde pada sunce, gde je senka, da li ima vlažnih delova ili mesta gde se voda zadržava posle kiše? Ovi faktori određuju koje biljke će napredovati.

Sunce, senka i sve između

Delovi dvorišta koji dobijaju šest ili više sati direktnog sunca su vaše najvrednije pozicije. Tu možete saditi gotovo sve. Fotinija će na punom suncu razviti one intenzivno crvene mladarce zbog kojih je toliko popularna. Lovor višnja će biti gušća i zdravija. Čak i zahtevnije vrste poput ruža i lavande ovde će se osećati kao kod kuće.

Ali nemojte očajavati ako vaše dvorište nema puno sunca. Mnoge biljke zapravo preferiraju polusenovite pozicije sa tri do šest sati svetlosti. Lovor višnja, na primer, odlično podnosi delimičnu senku i često izgleda čak svežije nego na pripeci. Tisa, grab, pa čak i neke sorte hortenzije cvetaće u polusenci bez problema.

Potpuna senka je izazov, ali nije nerešiv. Bršljan, mahovina, neke vrste paprati i hoste mogu oživeti i najtamnije kutke dvorišta. Ključ je da prihvatite uslove koje imate i radite sa njima, umesto protiv njih.

Žive ograde: odluke koje se ne donose olako

Ako planirate živu ogradu, znajte da je to jedna od najvažnijih odluka za vaše dvorište. Živa ograda nije kao cveće koje možete presaditi sledeće godine ako vam se ne svidi. Ona će tu ostati decenijama, pa je bolje da odmah sve isplanirate kako treba.

Gde povući liniju

Uzmite kolčiće i kanap i označite tačno gde želite ogradu. Stanite iza te linije i zamislite kako će izgledati kada izraste na dva metra. Da li zaklanja nešto što ne bi trebalo? Da li ostavlja dovoljno prostora za prolaz sa kolima za travu? Da li je dovoljno udaljena od susedove ograde?

Ovo poslednje je posebno važno. Živa ograda se širi, i to značajno. Lovor višnja može dostići širinu od dva metra, fotinija slično. Ako je posadite tik uz granicu parcele, za nekoliko godina ćete imati problem sa komšijom. Ostavite minimum pedeset centimetara od granice, a idealno sedamdeset do osamdeset.

Koliko sadnica vam zaista treba

Za gustu, neprozirnu ogradu, sadnice se postavljaju bliže jedna drugoj. Za lovor višnju i fotiniju računajte na rastojanje od četrdeset do pedeset centimetara između biljaka. To znači da vam za deset metara ograde treba oko dvadeset sadnica.

Zvuči kao puno? Jeste, ali verujte nam, bolje je odmah posaditi pravilno nego godinama gledati rupe u ogradi. Ako vam je budžet ograničen, radije skratite dužinu ograde nego razmak između sadnica.

Za lejlandov čempres i tuju rastojanje je nešto veće, od šezdeset do osamdeset centimetara, jer ove vrste rastu brže i šire se više.

Priprema zemlje: temelj svega

Možete kupiti najskuplje sadnice i posaditi ih na savršenu lokaciju, ali ako je zemlja loša, ništa od toga neće vredeti. Priprema zemljišta je posao koji se radi jednom, ali čiji se rezultati vide godinama.

Proverite kakvu zemlju imate

Postoji jednostavan test. Uzmite grumen vlažne zemlje iz dvorišta i pokušajte da ga stisnete u šaci. Ako se odmah raspada i curi vam kroz prste, imate peskovito tlo koje ne zadržava vodu ni hranljive materije. Ako se lepi i možete ga oblikovati kao plastelin, to je glina koja zadržava previše vode i guši koren. Idealno je negde između: zemlja koja drži oblik, ali se lako mrvi kad je pritisnete.

Kako popraviti ono što imate

Rešenje za oba ekstrema je isto: organska materija. Zreo kompost, stajnjak ili treset pomešani sa postojećom zemljom čine čuda. Za peskovito tlo, organska materija pomaže zadržavanju vlage. Za glinovito, poboljšava drenažu i prozračnost.

Koliko treba dodati? Računajte na kantu komposta od deset litara po kvadratnom metru, a za stvarno lošu zemlju i duplo toliko. Pomešajte ga sa postojećom zemljom na dubinu ašova, to je nekih trideset centimetara.

Da, ovo je fizički zahtevan posao. Ali uradite ga jednom kako treba, i biljke će vam biti zahvalne godinama. Preskočite ga, i svake sezone ćete se pitati zašto vam ništa ne uspeva.

Kalendar aktivnosti za januar i februar

Dok većina misli da se u zimskim mesecima ništa ne radi u bašti, iskusni baštovani znaju da su januar i februar ključni za pripremu uspešne sezone. Evo šta možete raditi mesec po mesec.

Januar

Planiranje i crtanje rasporeda. Iskoristite mirne zimske dane da na papiru ili u aplikaciji nacrtate raspored budućih zasada. Označite zone sunca i senke, postojeće biljke koje ostaju, i nova mesta za sadnju.

Naručivanje sadnica. Rasadnici počinju primati narudžbine za prolećnu isporuku. Što ranije naručite, veći je izbor. Posebno popularne sorte brzo nestaju.

Čišćenje i priprema alata. Pregledajte baštenske makaze, ašove, lopate. Naoštrite sečiva, zamenite slomljene drške. Dobro održavan alat olakšava posao.

Zaštita postojećih biljaka od mraza. Ako niste ranije, stavite sloj malča oko zimzelenih žbunova da zaštitite koren od izmrzavanja. Mlađe biljke možete dodatno zaštititi agrotekstilom.

Februar

Priprema terena. Čim se zemlja otkravi i bude dovoljno suva da se obrađuje, počnite sa kopanjem. Nemojte raditi na mokroj zemlji jer ćete uništiti strukturu tla.

Označavanje linija sadnje. Postavite kolčiće i kanap na mesta gde planirate živu ogradu. Proverite rastojanja i poravnanje pre nego što iskopate rupe.

Kopanje rupa za sadnju. Prilikom sadnje sadnica koje su u kontejneru, rupa treba da bude dvostruko šira od posude i iste dubine. Za sadnice golim korenom, rupa mora biti dovoljno duboka da se koren rašireno postavi.

Poboljšanje zemljišta. Dodajte kompost i ostale poboljšivače u iskopanu zemlju. Pomešajte dobro pre vraćanja u rupu prilikom sadnje.

Orezivanje postojećih žbunova. Krajem februara, pre nego što pupoljci krenu, možete orezati oštećene ili bolesne grane na postojećim žbunovima. Radikalnija rezidba živih ograda čeka april.

Na kraju

Planiranje bašte za proleće nije trka. Ne morate sve završiti u jednom danu, niti u jednoj sezoni. Bolje je napraviti deo dvorišta kako treba nego celo dvorište na brzinu.

Iskoristite ove zimske mesece da razmislite šta zaista želite. Upoznajte svoje dvorište. Istražite koje biljke odgovaraju vašim uslovima. Pripremite teren. I onda, kada mart donese prve tople dane, bićete spremni da sadite sa jasnom vizijom i dobro pripremljenim terenom.

Spremni ste da krenete?

Posetite naš rasadnik u Ostružnici ili pregledajte ponudu na sajtu. Bilo da vam treba fotinija za sunčani deo dvorišta, lovor višnja za živu ogradu ili savet koji žbun najbolje odgovara vašim uslovima, tu smo da pomognemo. A ako niste sigurni odakle da počnete, javite nam se, rado ćemo vam pomoći da isplanirate dvorište iz snova.