Hrizantema – Simbol jeseni za svaki vrt

Jesen ne mora da znači kraj boja u vašem vrtu. Dok se većina biljaka sprema za zimski san, jedna zvezda tek počinje svoj sjaj – to je hrizantema, poznata  i kao „jesenja ruža“ ili „zlatni cvet“. Hrizanteme su prave kraljice jeseni, jer nude neverovatnu paletu boja, od vatreno crvene do umirujuće bele, i oblike koji mogu ulepšati svaki prostor. 

Poreklom iz Azije, gde se vekovima gaji i slavi kao cvet sreće i dugovečnosti, hrizantema je pronašla put do vrtova širom sveta. U Japanu je čak simbol carske porodice i ima svoj nacionalni „Festival sreće“.

Ovaj vodič će vas provesti kroz sve što treba da znate kako biste i vi u svom vrtu ili domu uživali u raskošnim cvetovima ove jesenje lepotice.

Vrste hrizantema

Kada pomislite na hrizantemu, verovatno vam se u mislima stvori slika loptastog, gusto zbijenog cveta. Međutim, svet hrizantema je daleko bogatiji i raznovrsniji. Postoji na hiljade sorti koje se razlikuju po obliku, veličini i boji cveta. Neke od najpopularnijih vrsta su:

– Hrizanteme sa prostim cvetovima: Podsećaju na margarete, sa jednim redom latica oko izraženog centralnog dela. Idealne su za prirodan i ležeran izgled bašte.

– Loptaste ili pompon hrizanteme: Ovo su klasične, gusto zbijene cvetne lopte koje mogu biti u bezbroj boja. Savršene su za stvaranje upečatljivih, formalnih aranžmana.

– Dekorativne hrizanteme: Imaju pun cvet sa laticama koje se blago savijaju ka unutra, stvarajući bogat i pljosnat izgled.

– Paučaste (Spider) hrizanteme: Sa dugim, tankim i cevastim laticama koje se šire na sve strane, ove sorte daju egzotičnu notu.

– Anemone hrizanteme: Karakteriše ih jedan ili više redova spoljnih latica i uzdignut, jastučast centar, što im daje jedinstven izgled.

Osim po obliku, razlikuju se i po vremenu cvetanja (rane i kasne sorte) i po visini, od niskih, žbunastih multiflora do visokih sorti idealnih za rezani cvet.

Kada je najbolje vreme za sadnju hrizantema

Za najbolje rezultate, hrizanteme treba saditi u dva ključna perioda. Prolećna sadnja (maj-jun) omogućava biljkama da razviju snažan korenov sistem pre cvetanja, dok rana jesenja sadnja (septembar) pruža trenutni efekat dekoracije, mada sa ograničenim vremenom za ukorenjivanje.

Priprema zemljišta 

Hrizanteme zahtevaju dobro drenirano zemljište bogato organskim materijama. Pre sadnje, zemljište treba obogatiti kompostom ili zrelim stajnjakom u omeru 1:3. Ključno je obezbediti drenažu jer stajanje vode, posebno tokom zime, može biti fatalno za biljke.

Sadnja hrizantema

Pri sadnji, jama treba da bude duplo šira od korenovog sistema, ali ne i dublja. Biljke se sade na istoj dubini na kojoj su rasle u kontejneru. Razmak između biljaka zavisi od sorte – kompaktne sorte sade se na 30-40 cm razmaka, dok visoke sorte zahtevaju i do 60 cm prostora.

Položaj sadnje

Hrizanteme su deca sunca. Potrebno im je najmanje šest sati direktne sunčeve svetlosti dnevno za obilno cvetanje. Takođe, važno je odabrati mesto zaštićeno od jakog vetra.

Zemljište

Najviše im odgovara dobro drenirano, plodno zemljište. Ako je zemlja u vašoj bašti teška i glinovita, dodajte malo komposta ili peska kako biste poboljšali drenažu.

Nega hrizantema

Zalivanje

Redovno zalivanje je ključno, posebno dok se biljka ne ustali. Zalivajte direktno u podnožje biljke, izbegavajući kvašenje lišća kako biste sprečili razvoj gljivičnih oboljenja. Zemlja treba da bude vlažna, ali ne i natopljena vodom.

Prihrana

Ako sadite na proleće, koristite đubrivo bogato azotom za podsticanje rasta. Kada se pojave pupoljci, pređite na đubrivo sa više fosfora i kalijuma, što će pospešiti cvetanje. Izbegavajte prihranu u kasnu jesen.

Pinciranje (orezivanje vrhova)

Da biste dobili gust i žbunast oblik sa mnoštvom cvetova, praktikujte pinciranje. Kada mladi izdanci dostignu visinu od 15-20 cm, otkinite im vrhove. Ponavljajte ovaj postupak svakih nekoliko nedelja do sredine jula. Ovo će odložiti cvetanje, ali će rezultirati spektakularnijom biljkom.

Borba protiv štetočina i bolesti

Iako su hrizanteme prilično otporne, nisu imune na napade štetočina i bolesti. Pravovremeno prepoznavanje problema je važno za očuvanje zdravlja i lepote vaših biljaka. Među najčešćim problemima su:

Lisne vaši: Ovi sitni insekti se obično skupljaju na naličju listova i na mladim izdancima, sišući biljne sokove i slabeći biljku. Lako se uočavaju. U početnoj fazi, možete ih ukloniti jakim mlazom vode. Ako to ne uspe, koristite prirodne insekticide poput rastvora sapunice (nekoliko kapi tečnog sapuna bez izbeljivača u litri vode) ili se odlučite za odgovarajuće komercijalne insekticide.

Pepelnica: Prepoznaćete je po beličastoj, praškastoj prevlaci na listovima. Ova gljivična bolest se najčešće javlja usled slabe cirkulacije vazduha i prevelike vlage na listovima. Preventiva je ključna: sadite hrizanteme na dovoljnom razmaku i zalivajte ih u podnožju, izbegavajući kvašenje lišća. Zaražene listove odmah uklonite, a u slučaju jače zaraze, primenite odgovarajući fungicid.

Puževi: Mladi izdanci hrizantema u proleće su prava poslastica za puževe. Postavite barijere oko biljaka (npr. ljuske od jaja, piljevina) ili koristite ekološki prihvatljive mamce za puževe kako biste zaštitili mlade biljke.

Kako pripremiti hrizanteme za zimu

Da li će hrizantema preživeti zimu zavisi od sorte i uslova. Otpornije, baštenske sorte mogu prezimiti napolju uz adekvatnu pripremu.

Za hrizanteme u bašti

Nakon prvog jačeg mraza, kada lišće i cvetovi uvenu, nemojte odmah orezivati stabljike. Ostavite ih tokom zime jer pružaju dodatnu zaštitu korenu od smrzavanja. Obilno malčirajte područje oko biljke slojem suvog lišća, slame ili borovih iglica. Stabljike orežite u rano proleće kada primetite nove izdanke pri dnu.

Za hrizanteme u saksijama

Saksijske hrizanteme su osetljivije na mraz jer im je koren izloženiji. Najsigurniji način da ih sačuvate je da ih nakon cvetanja unesete u negrejanu, svetlu prostoriju gde temperatura ne pada znatno ispod nule. Zalivajte ih povremeno, tek toliko da se zemlja ne isuši potpuno. Na proleće, kada prođe opasnost od mraza, iznesite ih napolje i presadite.

Kombinacije sa jesenjim biljkama

Hrizanteme se lako kombinuju sa drugim biljkama koje krase jesenje bašte. Njihove jarke boje stvaraju predivan kontrast sa različitim biljkama:

– Ukrasnim travama: Visoke trave poput miskantusa ili pampas trave daju vertikalnu strukturu, dok njihove boje slame i bronze savršeno dopunjuju tople tonove hrizantema.

– Asterima (zvezdanima): Još jedni vesnici jeseni, asteri sa svojim sitnim, zvezdastim cvetovima u nijansama ljubičaste, plave i roze, stvaraju divan kontrast tekstura.

– Sedumima (žednjacima): Njihovi mesnati listovi i cvetovi koji menjaju boju od roze do tamnocrvene kako jesen odmiče, odlično se slažu sa hrizantemama.

– Heucherama (devojačkim srcem): Sa svojim lišćem u bojama od tamno ljubičaste do narandžaste i limeta zelene pružaju boju tokom cele sezone i ističu lepotu cvetova hrizantema.

Hrizanteme u saksiji: Nega i saveti

Hrizanteme u saksijama su savršen način da unesete toplinu i boje na balkone, terase ili čak u dom. Prilikom kupovine, birajte biljke sa puno pupoljaka, a ne one koje su već u punom cvatu, jer će vam tako duže trajati.

Zahtevaju iste uslove kao i baštenske – puno sunca i redovno zalivanje. Pošto je količina zemlje u saksiji ograničena, brže se isušuje, pa je provera vlažnosti neophodna.

Jedna od glavnih prednosti saksijskih hrizantema je mogućnost njihovog premeštanja. Tokom leta mogu stajati na punom suncu, dok ih u kasnu jesen možete pomeriti na zaštićena mesta i tako produžiti period cvetanja. 

Često postavljana pitanja (FAQ)

Zašto listovi hrizanteme žute?

Žuti listovi najčešće ukazuju na problem sa zalivanjem. Može biti ili previše vode, što dovodi do truljenja korena, ili premalo, zbog čega se biljka suši. Proverite vlažnost zemlje prstom – ako je mokra, smanjite zalivanje; ako je suva, zalijte je temeljnije. Ređe, uzrok može biti nedostatak hranljivih materija.

Da li mogu da posadim u baštu hrizantemu kupljenu u cvećari?

Možete, ali budite svesni da su mnoge saksijske hrizanteme koje se prodaju u jesen „forsirane“ da cvetaju i često pripadaju manje otpornim sortama. Možete pokušati da ih posadite u proleće, ali nema garancije da će preživeti zimu kao prave baštenske sorte.

Koliko često treba da presađujem hrizanteme u bašti?

Da bi ostale bujne i zdrave, baštenske hrizanteme je dobro podeliti i presaditi svake 2-3 godine. To se radi u proleće. Iskopajte celu biljku, pažljivo rukama razdvojite busen na nekoliko manjih delova (svaki sa korenom i izdancima) i posadite ih odvojeno.

Mogu li hrizanteme da cvetaju više puta u godini?

Hrizanteme su „biljke kratkog dana“, što znači da formiraju pupoljke kada dani postanu kraći. Glavno cvetanje je u jesen. Neke rane sorte mogu imati i letnje cvetanje, ali jesen je njihova glavna sezona. Uklanjanjem precvetalih cvetova možete podstaći biljku da formira još poneki cvet, ali ne i potpuno novo, drugo cvetanje.

Kako da mi rezane hrizanteme duže traju u vazi?

Pre stavljanja u vazu, uklonite sve listove koji bi bili potopljeni u vodu. Zatim, oštrim nožem koso zasecite stabljike. Vodu u vazi menjajte svakog dana ili na svaka dva dana i pri svakoj promeni vode malo skratite stabljike. Držite vazu dalje od direktnog sunca i izvora toplote.

Mogu li hrizanteme da prezime napolju u Srbiji?

Većina sorti može prezimeti uz adekvatnu zaštitu (malčiranje, skraćivanje stabljika). Osetljive hibridne sorte najbolje je čuvati u hladnom prostoru tokom zime. Temperaturni minimum koji podnose je oko -15°C uz malč.