Nega fotinije u proleće: Saveti za zdrave i lepe listove

Fotinija je jedna od retkih biljaka koje u proleće privuku pažnju i onih koji inače ne primećuju zelenilo oko sebe. Kad joj krenu mladi listovi, grm izgleda kao da gori – jarko crveni vrhovi se pojavljuju na svakoj grani i bukvalno dominiraju dvorištem. Upravo ta prolećna promena boje je razlog što se fotinija toliko traži. Ali da biste svake godine dobili taj efekat u punom sjaju, potrebno je znati kako da je negujete u pravom trenutku. O tome pričamo u ovom tekstu.

Kada očekivati pojavu crvenih listova?

Kod većine sorti fotinija, crveni listovi se pojavljuju od sredine marta pa sve do maja, zavisno od temperature i lokacije. U toplijim krajevima i na zaštićenim mestima, boja se javlja ranije. Na hladnijim pozicijama ili u senovitijim dvorištima, promena boje kasni.

Važno je razumeti zašto se to uopšte dešava: mladi listovi fotinija sadrže veliku količinu antocijanina, pigmenta koji im daje crvenu i crvenopurpurnu boju. Kako list sazreva i počinje da proizvodi više hlorofila, ta crvena boja postepeno prelazi u zelenu. To znači da je pojava crvene boje vezana za nov rast. Svaki put kada biljka pusti nove izdanke, dobijate novi talas crvenih listova.

Ovo je ključna informacija jer znači da pojava crvene boje nije ograničeno samo na proleće. Orezivanjem u pravo vreme možete podstaknuti nov rast i dobiti crvene listove i u junu, pa čak i u avgustu.

Prolećna nega za intenzivniju boju

Ako želite da vaša fotinija bude što crvenija i bujnija u proleće, evo šta treba da uradite:

Prihranjivanje u rano proleće je obavezno. Čim temperature počnu stabilno da prelaze 10 stepeni, prihranjte biljku uravnoteženim NPK đubrivom. Azot je posebno važan jer direktno utiče na razvoj novih izdanaka, a samim tim i na intenzitet crvene boje. Nemojte preterivati sa količinom,  držite se uputstva na pakovanju đubriva.

Zalivanje treba pojačati čim biljka krene u vegetaciju. Fotinija ima velike listove kroz koje isparava dosta vode, posebno na sunčanim pozicijama. U proleće, dok zemlja još nije potpuno prosušila od zimskih padavina, obično je dovoljno zalivati jednom nedeljno. Kako se temperatura penje, povećajte učestalost. Zalivajte u zonu korena, ne po lišću, jer vlaga na listovima povećava rizik od gljivičnih bolesti.

Malčiranje oko osnove biljke pomaže da se vlaga zadrži duže u zemlji. Borova kora ili kompost u sloju od 5 do 7 cm su sasvim dovoljni. Malč takođe sprečava rast korova.

Orezivanje za više crvenih listova

Ovo je možda i najvažniji deo, jer većina ljudi ne zna da orezivanje direktno utiče na to koliko će fotinija biti crvena.

Princip je jednostavan: svaki put kad orežete fotiniju, ona reaguje tako što tera nove mladice. A novi mladice su crvene. Dakle, što češće orezujete, to više crvenih listova dobijate.

Prvo orezivanje u sezoni uradite krajem marta ili početkom aprila, pre nego što biljka krene u puno cvetanje. Skratite vrhove grana za 10 do 15 cm. Ovo ne mora da bude precizno,  ideja je da podstaknete biljku da se razgrana i pusti nove izdanke.

Drugo orezivanje možete uraditi krajem maja ili početkom juna, kada prvi talas crvenih listova već pređe u zeleno. Ovim dobijate drugi talas crvenih listova tokom leta. Ako želite i treći talas, možete lagano skratiti vrhove i u avgustu, ali ne kasnije od toga jer mladi izdanci ne bi stigli da ojačaju pre mraza.

Koristite oštre makaze i secite iznad lisnog čvora, otprilike pola centimetra iznad. Na taj način biljka lakše zarasta rez i brže tera nove grane.

Zašto listovi ostaju zeleni?

Ovo je pitanje koje često dobijamo, i obično ima nekoliko razloga.

Premalo svetlosti je najčešći krivac. Fotinija je biljka koja voli sunce. Na senovitim mestima, mladi listovi će imati slabiju crvenu boju ili će skoro odmah preći u zeleno. Ako vam je grm u dubokoj senci, razmislite da li možete ukloniti nešto što ga zaklanja, ili računajte da boja neće biti onako intenzivna kao na slikama.

Nedostatak prihrane takođe utiče na boju. Biljka kojoj nedostaju hranljive materije će imati manje novih izdanaka, a i oni koji se pojave neće imati onu jarku crvenu boju. Redovna prihrana u proleće rešava ovaj problem.

Ako niste orezivali biljku duže vreme, ona će rasti u visinu ali neće se razgranavati. Manje grananja znači manje mladih izdanaka, a manje mladih izdanaka znači manje crvenih listova. Orezivanjem podstičete grm da se širi, što automatski donosi više crvene boje.

Ponekad je razlog i sorta. Neke sorte imaju intenzivniju crvenu boju od drugih. Red Robin je poznat po jarkoj crvenopurpurnoj boji, dok recimo Louise ima šarolike listove sa krem ivicama gde je promena boje nešto suptilnije, ali jednako atraktivna.

Kombinacije sa drugim biljkama

Fotinija se odlično kombinuje sa drugim zimzelenim grmovima, a najlepši efekat se postiže kontrastom boja.

Klasična kombinacija je fotinija sa lovor višnjom. Tamnozeleni, sjajni listovi lovor višnje savršeno ističu crvene vrhove fotinije. Možete ih saditi naizmenično u živoj ogradi ili fotiniju postaviti ispred ograde od lovor višnje za dvoslojan efekat.

Sa šimširom takođe pravi dobar par, naročito ako šimšir oblikujete u nisku živu ogradu ili kugle, a fotiniju pustite da raste iza njega. Razlika u teksturi listova (sitno i gusto naspram krupnog i sjajnog) daje dvorištu više dinamike.

Ako tražite kombinaciju za cvetnjak, lavanda u podnožju fotinije prelepo izgleda. Ljubičasta lavanda na pozadini crvenih listova je kombinacija koju teško da ćete videti u nekom drugom dvorištu. Uz to, lavanda privlači pčele, što je bonus za svaku baštu.

Fotinija u živim ogradama

Fotinija je jedna od najpopularnijih biljaka za žive ograde, i to sa dobrim razlogom. Raste brzo (30 do 60 cm godišnje, a neke sorte poput Red Robin i više od toga u idealnim uslovima), dobro podnosi orezivanje i crveni listovi daju ogradi nešto što većina drugih vrsta ne može – boju.

Za živu ogradu, sadite fotiniju na razmaku od 60 do 80 cm. Na sunčanom mestu sa redovnim zalivanjem i prihranjivanjem, za dve do tri sezone imaćete gustu ogradu koja je zelena zimi, a crvena u proleće. Visinu možete održavati od jednog do tri metra, zavisno od potreba.

Jedna praktična stvar: ako formirate živu ogradu od fotinije, trudite se da gornji deo ograde bude nešto uži od donjeg. Ovaj blagi trapezni oblik omogućava da i donji delovi biljke dobijaju dovoljno svetlosti, što sprečava proredivanje u podnožju – problem koji se često javlja kod ravno ošišanih ograda.

Koja forma fotinije vam najviše odgovara?

Fotinija se ne koristi samo za žive ograde. U zavisnosti od prostora koji imate i efekta koji želite, možete birati između nekoliko formi.

Fotinija kao žbun je najtraženija opcija. Red Robin sorta u žbunastoj formi je idealna za žive ograde i za popunjavanje većih površina u dvorištu. Brzo raste i lako se oblikuje.

Fotinija na štapu je elegantno rešenje za manje prostore. Krošnja je formirana na vrhu jednog stabla, pa biljka zauzima mnogo manje mesta, a i dalje pruža onaj prepoznatljiv crveni akcenat. Savršena za ulaze, staze i terase.

Fotinija u formi lopte je zanimljiv dekorativni element. Oblikovana krošnja u okruglu formu daje dvorištu uredan, moderan izgled. Može se gajiti i u većoj saksiji.

Za one koji žele nešto drugačije, tu su sorte poput Pink Marble i Louise sa šarolikim listovima. Njihovi listovi imaju zelenu osnovu sa krem i roze ivicama, a mladi izdanci su crvenopurpurni. Efekat je nežniji nego kod klasičnog Red Robina, ali jednako privlačan.

Za kraj

Fotinija nije biljka koja traži mnogo, ali malo pažnje u proleće vrati se trostruko. Pravilna prihrana, zalivanje i ciljano orezivanje su sve što vam treba da svake godine imate dvorište koje se crveni od zdravih, mladih listova. A ako vam se čini da vaša fotinija nije dovoljno crvena, pre nego što posumnjate u biljku, proverite da li joj dajete dovoljno sunca, hrane i redovno orezivanje.

Pogledajte našu ponudu sadnica fotinije i odaberite formu koja najbolje odgovara vašem prostoru.