Magnolija: sve što treba da znate od sadnice do prvog cveta

Vodič za odabir, sadnju i negu najlepšeg prolećnog drveta

Magnolija je drvo koje svake godine najavljuje proleće spektaklom kakav nijedna druga biljka ne može da priušti. Ali da biste uživali u tom prizoru, morate znati koju sortu odabrati, gde je posaditi i kako je negovati. Ovaj vodič nastao je iz praktičnog iskustva i pomoći će vam da izaberete pravu sortu, posadite je na idealno mesto i obezbedite joj sve što treba za raskošno cvetanje.

Magnolija drvo spada u jedne od najstarijih cvetnica na planeti. Zato njeni cvetovi imaju onu karakterističnu primitivnu lepotu koju ne možemo videti kod modernijih vrsta.

Najbolje sorte za naše podneblje

Pre nego što krenete u rasadnik po sadnice magnolije, važno je razumeti koje vrste zaista podnose naše zime. Pogrešan izbor može značiti godine čekanja na cvetove koji nikad neće doći, ili još gore, smrznutu biljku nakon prvog ozbiljnijeg mraza.

Zvezdasta magnolija (Magnolia stellata)

Ako imate manju baštu ili tek ulazite u svet magnolija, ovo je vaš siguran izbor. Zvezdasta magnolija naraste do tri metra i cveta najranije od svih, često već krajem marta. Prepoznatljiva je po zvezdastim belim cvetovima sa dugačkim, uskim laticama. Izuzetno je otporna na hladnoću i retko strada od kasnih prolećnih mrazeva. Za početnike je idealna jer oprašta greške u nezi koje bi druge vrste teško podnele.

Japanska magnolija (Magnolia x soulangeana)

Ovo je ona klasična magnolija koju većina ljudi zamišlja kada čuje to ime. Njeni veliki cvetovi u obliku čaše pojavljuju se pre listanja i boje se kreću od čisto bele do duboke ljubičaste. Japanska magnolija dostiže pet do osam metara visine i zahteva prostraniji vrt. Dobro podnosi naše zime, ali je osetljivija na kasne mrazeve koji mogu uništiti pupoljke. Zato je sadite na zaštićenom mestu.

Zimzelena magnolija (Magnolia grandiflora)

Zimzelena magnolija je kraljica među vrstama. Za razliku od ostalih, ona zadržava svoje tamnozelene, kožaste listove tokom cele godine. Cvetovi su ogromni, beli i izuzetno mirisni, a pojavljuju se od kasnog proleća do jeseni. Ova  magnolija može narasti do petnaest metara, pa joj treba ozbiljan prostor. Dugo se smatralo da nije za naše podneblje, ali novije sorte pokazuju iznenađujuću otpornost na mraz ako se od mladosti privikavaju na hladnoću.

Patuljasta magnolija i sorte za manje prostore

Za one koji nemaju prostora za veliko drvo, patuljasta magnolija nudi rešenje. Sorte poput ‘Little Gem’ ili ‘Teddy Bear’ ostaju kompaktne i mogu se uspešno gajiti čak i u većim saksijama. Magnolija u saksiji zahteva redovnije zalivanje i presađivanje svakih nekoliko godina, ali omogućava uživanje u ovoj lepotici i na terasi ili balkonu.

Neobične boje: plava i žuta magnolija

Plava magnolija je pomalo marketinški trik jer prave plave magnolije ne postoje. Sorta ‘Blue Opal’ ima plavičaste pupoljke koji se otvaraju u bele cvetove sa nežnim ljubičastim tonom. Žute magnolije poput ‘Yellow bird’ ili ‘Yellow river’ zaista postoje i donose osveženje u paleti boja. Cvetaju nešto kasnije od ružičastih sorti, što može biti prednost jer izbegavaju kasne mrazeve.

Kada i kako saditi magnoliju

Vreme sadnje može napraviti razliku između biljke koja odmah krene i one koja se godinama oporavlja. Magnolija ima osetan, plitak korenov sistem i loše podnosi presađivanje, pa je prvi pokušaj često i jedini.

Jesen: zlatno doba za sadnju

Idealno vreme za sadnju magnolije je jesen, od kraja septembra do kraja oktobra. U tom periodu zemlja je još topla, što podstiče razvoj korena, dok nadzemni deo biljke miruje. Do proleća će se sadnica dobro ukoreniti i spremno dočekati prvi talas rasta. Jesenja sadnja praktično garantuje cvetanje već u prvoj sezoni.

Prolećna sadnja

Ako ste propustili jesen, april je druga prilika. Sadite pre nego što biljka krene sa vegetacijom. Prolećna sadnja zahteva pažljivije zalivanje jer biljka istovremeno pokušava da razvije koren i nadzemnu masu. Očekujte sporiji start i možda preskočeno cvetanje u prvoj godini.

Tehnika sadnje korak po korak

Pripremite rupu koja je dvostruko šira od busena, ali iste dubine. Magnolija ne voli da bude posađena preduboko. Na dno stavite sloj komposta pomešanog sa tresetom jer ova vrsta voli blago kiselu zemlju. Nikako ne koristite kreč ili pepeo.

Postavite biljku tako da vrh busena bude u nivou okolne zemlje ili čak malo iznad. Zasipajte mešavinom iskopane zemlje i treseta, lagano pritiskajući nogom da isterate vazdušne džepove.

Odmah po sadnji obilno zalijte. Oko stabla napravite plitki krug od malča, ali nemojte ga prislanjati uz deblo jer to može izazvati truljenje korena.

Izbor pravog mesta za sadnju

Ovo je možda najvažnija odluka koju ćete doneti. Magnolija ne voli presađivanje, pa jednom posađena ostaje na tom mestu decenijama. 

Svetlost: balans između sunca i hlada

Magnolija voli sunce, ali delimična senka joj ne smeta. Zapravo, položaj sa jutarnjim suncem i popodnevnim hladom može biti idealan jer štiti nežne cvetove od pregrevanja. Izbegavajte potpunu senku jer će cvetanje biti oskudno, a biljka izdužena i slaba.

Zaštita od vetra je ključ uspešnog cvetanja

Hladni vetrovi  mogu uništiti pupoljke pre nego što se otvore. Idealno mesto je zavetrina uz kuću, ogradu ili grupu zimzelenog drveća. Južna ili zapadna strana kuće pruža dodatnu toplotu od zgrade i štiti od najgorih naleta vetra.

Kakvo treba da bude zemljište?

Magnolija zahteva blago kiselu do neutralnu zemlju sa pH vrednošću između 5.5 i 6.5. Krečnjačka tla joj apsolutno ne odgovaraju. Zemljište mora biti propusno jer stajaća voda ubija koren brže od mraza.

Prostor za rast planirajte unapred

Magnolija grandiflora može dostići i deset metara u visinu sa krošnjom od šest metara. Čak i manje sorte zahtevaju svoje mesto. Sadite je udaljeno od drugih drveća i zgrada. Njen plitki koren ne podnosi kopanje i gaženje, pa izbegavajte mesta gde prolazi staza ili gde planirate druge radove.

Nega mlade magnolije u prvim godinama

Prve tri godine su presudne. U tom periodu biljka razvija korenov sistem i formira strukturu koja će određivati njen izgled čitavog života. Pravilna nega u ovoj fazi višestruko se isplati.

Zalivanje

Mlada magnolija zahteva redovno zalivanje, naročito tokom sušnih perioda. Cilj je održati zemlju konstantno vlažnom, ali nikako mokrom. Zalivajte dubinski jednom nedeljno umesto površinski svaki dan. Sistem kap po kap je odličan jer sprečava prelivanje i obezbeđuje ravnomerno vlaženje.

Zaštita korena tokom zime

Prve dve do tri zime zaštitite koren debelim slojem malča, lišća ili slame. Sloj od desetak centimetara oko stabla, ali ne uz samo deblo, sprečava smrzavanje plitkog korena. Zimzelene vrste dodatno omotajte agrotekstilom ako se najavi jak mraz.

Đubrenje

Magnolija nije proždrljiva biljka. Prihrana se vrši jednom godišnje, u rano proleće kada pupoljci počnu da bubre. Koristite sporootpuštajuće đubrivo ili kompost. Izbegavajte mineralna đubriva sa visokim sadržajem azota jer podstiču rast lisne mase na uštrb cvetanja.

Orezivanje

Magnolija slabo podnosi orezivanje. Rezidba se obavlja isključivo nakon cvetanja, u kasno proleće. Uklanjajte samo oštećene, suhe ili ukrštene grane. Nikada ne orezujte više od trećine krošnje odjednom i nikada tokom cvetanja ili u jesen. Ako želite formirati drvo umesto žbuna, postepeno uklanjajte donje grane dok je biljka mlada.

Šta kada magnolija ne cveta?

Jedna od najčešćih frustracija  je izostanak cvetanja. Razlozi mogu biti različiti, ali većina ih ima rešenje.

Premlada biljka. Magnolije uzgojene iz semena mogu čekati i deset godina do prvog cveta. Kupujte kalemljene sadnice iz pouzdanog rasadnika jer one cvetaju mnogo ranije.

Nedostatak svetlosti. Ako je okolno drveće preraslo i zasenilo magnoliju, ona će proizvoditi listove, ali ne i cvetove. Razmislite o proređivanju okolnih krošnji.

Pogrešno đubrenje. Previše azota podstiče bujnu lisnu masu bez cvetova. Pređite na đubriva sa više fosfora i kalijuma.

Kasni mrazevi. Ako pupoljci redovno izmrzavaju, razmislite o presađivanju na zaštićenije mesto ili izboru kasnije cveteće sorte.

Pogrešna pH vrednost. Na alkalnom zemljištu magnolija pati od hloroze i slabo cveta. Zakiselite zemljište tresetom ili specijalizovanim preparatima.

Prolećne kombinacije: šta saditi uz magnoliju

Magnolija je soliterno drvo koje najbolje izgleda kada ima prostor da dođe do izražaja. Ipak, pažljivo odabrani pratioci mogu pojačati njen efekat bez nadmetanja za pažnju.

Pokrivači tla

Pod krošnjom posadite niske acidofilne vrste koje cvetaju u isto vreme.  One neće ometati plitki koren, a stvoriti će tepih boja koji dopunjuje magnoliju.

Lukovičaste vrste za rano proleće

Šafrani, visibabe i prolećno zvonce cvetaju dok je magnolija još gola i najavljuju nadolazeći spektakl. Kada magnolija procveta, one već završavaju sezonu i prepuštaju joj pozornicu.

Rododendroni i azaleje

Ove vrste imaju slične zahteve kao magnolija i cvetaju u približno isto vreme. Njihove živopisne boje stvaraju harmoničnu celinu, naročito ako odaberete nijanse koje se nadovezuju na boju magnolije.

Razmnožavanje magnolije

Uzgoj magnolije iz semena je projekat za stvarno posvećene. Seme se sakuplja u jesen kada mahune puknu i crvene semenke zavise na svilenim nitima. Odmah ih posejte jer brzo gube klijavost. Možda ćete čekati i deceniju do prvog cveta. Treba imati u vidu i da mnoge sorte magnolija zapravo i stvaraju seme, tako da se razmnožavaju na drudge načine.

Razmnožavanje reznicama traži preciznost. U julu uzmite poludrvenaste reznice duge osam do deset centimetara, uklonite donje listove i stavite ih u mešavinu peska i treseta. Proces ukorenjivanja je spor i neizvestan.

Položenice su najsigurniji metod za amatere. Savijte mladu granu do zemlje, zarežite je i zatrpajte. Za godinu i po do dve godine razviće sopstveni koren i tada je možete odvojiti od matične biljke.

Koliko košta magnolija

Cena magnolije varira u zavisnosti od veličine sadnice i sorte. Kvalitetan rasadnik magnolija sa stručnim savetom vredi najviše.

Kada kupujete sadnice, proverite da li je biljka kalemljena. Kalemljene sadnice ranije cvetaju i pouzdanije prenose karakteristike sorte. Izbegavajte biljke sa oštećenim ili spiralno uvijenim korenom.

Zaključak

Magnolija zahteva strpljenje i pažnju, ali nagrađuje spektaklom koji retko koja  biljka može da pruži. Odaberite pravu sortu, posadite je na zaštićeno mesto sa kiselom zemljom i dajte joj vremena da se ukoreni. Za nekoliko godina, imaćete drvo pred kojim će se zaustavljati i prolaznici i komšije.