Zamija: kako je zalivati i zašto uspeva tamo gde druge biljke propadaju

Zamija je biljka koju nam najčešće vraćaju sa istom rečenicom: nisam je skoro ni dirao, a propala je. Skoro uvek se ispostavi isto, nije propala zato što je zapostavljena, nego zato što je  previše zalivana.

Evo zašto ta biljka funkcioniše drugačije od većine sobnih biljaka, koliko je zaista treba zalivati i po čemu se vidi da ste pogrešili pre nego što bude kasno.

Zašto zamija preživi ono što druge biljke ne mogu

Zamija potiče iz istočne Afrike, iz krajeva u kojima su suve i kišne sezone jasno razdvojene. Na takvo smenjivanje se i prilagodila.

Ispod površine zemlje ima krupan mesnat rizom, koji izgleda kao krompir. U njemu, i u zadebljalim drškama listova, biljka skladišti vodu. Kada vode nema, troši zalihu i čeka. Zbog toga u literaturi stoji podatak da u uslovima slabog svetla može da izdrži i do četiri meseca bez zalivanja. To nije preporuka kako da je držite, nego pokazatelj koliko joj je mali problem suša.

Listovi su joj perasti, dugi četrdesetak do šezdeset centimetara, sa šest do osam parova liski, i debele voštane površine koja usporava gubitak vode. Raste sporo. Nova grana ume da se pojavi tek na nekoliko meseci, i to je normalno, nije znak da nešto nije u redu.

Koliko često treba zalivati zamiju?

Pravilo je jednostavno: zaliva se tek kada se zemlja osuši skroz, a ne kada se osuši površina. Zabodite prst tri do četiri centimetra u zemlju. Ako osetite i najmanju vlagu, sačekajte još. Ako je suvo do te dubine, može da se zaliva.

Kao orijentir, u toplijem delu godine to obično ispadne na dve do tri nedelje, a zimi, kada je manje svetla i biljka miruje, i na mesec dana ili ređe. Te brojke zavise od toga koliko svetla biljka ima, kolika je saksija i koliko je u prostoriji toplo, pa ih uzmite kao okvir, a ne kao raspored.

Kada zalivate, zalijte obilno, da voda prođe kroz ceo supstrat i izađe na dno. Ono što se skupi u podmetaču prospite odmah. Voda koja stoji ispod saksije je najčešći uzrok truljenja rizoma.

Kako izgleda prelivena zamija

Biljka ne reaguje odmah, pa ljudi obično shvate šta se dešava tek kada problem uznapreduje. Znaci idu ovim redom.

Prvo požute donji listovi, oni najbliži zemlji. Žuta boja kod zamije skoro nikad ne znači da fali voda, nego da je ima previše.

Zatim osnova grane postane mekana i vodenasta. To je trenutak u kome treba reagovati. Izvadite biljku iz saksije i pogledajte rizom. Zdrav je čvrst i svetao, a truo je mek, taman i ima neprijatan miris.

Ako je deo rizoma truo, oštrim i čistim nožem odrežite taj deo do zdravog tkiva, ostavite presek da se prosuši dan ili dva na vazduhu, pa presadite u suv supstrat sa dosta peska ili perlita i nemojte zalivati bar nedelju dana.

Ako je rizom ceo propao, biljka se ne spašava. Zato je bolje preterati sa čekanjem nego sa kantom.

Zamija podnosi polumrak, ne voli dirktno svetlo

Zamija se najčešće prodaje kao biljka za mračne prostorije i to je tačno, ali treba razumeti u kom smislu.

Ona polumrak podnosi, ne traži ga. U svetloj prostoriji, na mestu gde ima dosta  svetla bez direktnog sunca, rašće brže i biće gušća. U hodniku bez prozora će preživeti, ali će rasti sporo i vremenom se proređivati.

Direktno sunce joj ne prija. Listovi tada blede i mogu da dobiju opekotine. Dobra vest je da se brzo oporavi čim je sklonite na tamnije mesto, pa oštećenja po pravilu nisu trajna.

Kada nema prozora, gledajte na to kao na ustupak, a ne kao na idealan položaj. Upravo zato je zamija česta u kancelarijama i hodnicima, gde malo šta drugo opstane. O izboru biljaka za takve prostore pisali smo u delu o biljkama za poslovne prostore.

Presađivanje i izbor saksije

Zamija ne voli prevelike saksije. Više zemlje znači više vlage koja se zadržava oko rizoma, a to je tačno ono što joj smeta.

Nova saksija treba da bude samo dva do tri centimetra šira u prečniku od prethodne i obavezno sa otvorom za oticanje. Keramičke saksije bez otvora koriste se kao maska, tako što se plastična saksija sa biljkom ubaci unutra i vadi radi zalivanja.

Presađuje se na dve do tri godine, najbolje u proleće. Znak da je vreme je kada rizomi počnu da pritiskaju zidove saksije ili je čak izobliče, što kod zamije nije retko.

Supstrat mora da bude propustan. Univerzalna zemlja za cveće sama po sebi predugo drži vodu, pa joj dodajte pesak ili perlit, otprilike trećinu zapremine. Supstrat za kaktuse i sukulente radi isti posao.

Što se tiče prihrane, zamija traži vrlo malo. Tokom proleća i leta dovoljno je đubrivo za sobne biljke u polovini ili četvrtini doze koja piše na pakovanju, i to na nekoliko nedelja. Zimi se ne prihranjuje.

Razmnožavanje listom

Zamija se može razmnožiti od jedne jedine liske, i to je jedan od razloga zašto se toliko lako deli među ljudima. Jedino što traži je strpljenje.

Odlomite zdravu lisku pri samoj osnovi, ostavite je dan da se presek prosuši, pa je donjim krajem zabodite u vlažnu mešavinu peska i treseta. Posudu držite na svetlom mestu bez direktnog sunca i supstrat samo blago vlažite, nikako ne natapajte.

Na preseku će se vremenom formirati sitna zadebljanja, mali rizomi, i tek iz njih kreće novi list. Ceo proces ume da potraje i do godinu dana. Ako posle tri meseca ništa ne vidite, to ne znači da nije uspelo.

Brži način je deljenje odrasle biljke prilikom presađivanja. Rizom se pažljivo razdvoji na delove, tako da svaki ima bar jednu granu i deo korena, i svaki se sadi u svoju saksiju.

Savet ukoliko imate mačku ili psa

Zamija je otrovna za kućne ljubimce. U listovima i drškama ima nerastvorljive kristale kalcijum oksalata, oštre poput sitnih iglica.

Ako životinja zagrize list, javljaju se bol i nadraženost u ustima, pojačano balavljenje i šapanje po njušci. Ako pojede veću količinu, mogu da se jave povraćanje i proliv. Otežano disanje ili gutanje i oticanje u grlu su razlog da se odmah ide kod veterinara.

Praktično rešenje je da biljku držite van domašaja, na polici ili visokom postolju. Ako vam je glavni kriterijum bezbednost ljubimca, treba tražiti drugu vrstu.

Zamija ili sanseverija

Dve biljke se stalno porede, jer obe traže malo vode i obe podnose slabo svetlo. Razlike ipak postoje. Evo kako ih mi razdvajamo kada neko u rasadniku pita šta da uzme, a videli smo i sanseveriju.

Zamija ima perasto lišće i daje mekši, bujniji oblik, pa bolje popunjava prazan ugao i deluje toplije u enterijeru. Sanseverija je uspravna i stroga, zauzima manje mesta u širinu i bolje stoji u uskim prostorima i uz nameštaj.

Po otpornosti su obe izdržljive, ali zamija bolje podnosi duge periode bez vode zahvaljujući rizomu. Sanseverija, sa druge strane, lakše podnosi direktno sunce, dok zamija na suncu bledi.

Obe propadaju iz istog razloga, od previše vode, i obe su otrovne za kućne ljubimce. Dakle, izbor se svodi na oblik i prostor, ne na to koja je izdržljivija.

Zaključak

Zamija je biljka koja traži da je pustite na miru. Zalivati tek kada se zemlja osuši do dubine, prosuti vodu iz podmetača, držati je u manjoj saksiji sa otvorom i u propusnom supstratu, i ne očekivati brz rast.

Ako niste sigurni da li je vaša prelivena, izvadite je iz saksije i opipajte rizom. To je najbrži način da se vidi stanje. Našu ponudu možete pogledati u kategoriji sobnih biljaka, a opšte savete o zalivanju i svetlu u tekstu o pravilnoj nezi sobnih biljaka.