Orezivanje zimzelenih žbunova i kako ih pravilno pripremiti za rast

Prolećni meseci su idealni da uzmete makaze u ruke i date svom dvorištu konačan izgled kakav ste želeli. Zimzeleni žbunovi su tada u idealnoj fazi: prošla je opasnost od kasnih mrazeva, biljke su krenule u rast, ali novi lastari još nisu toliko napredovali da bi orezivanje postalo stresno za biljku. Ako ste do sada orezivanje doživljavali kao nešto što se radi nekako i nekad, ovaj vodič će vam pomoći da to promenite.

Fokusiraćemo se na dve najčešće vrste u našim dvorištima: fotiniju i lovor višnju. Svaka od njih ima svoje specifičnosti, i ono što daje odlične rezultate kod jedne, ne mora funkcionisati i kod druge.

Kada je pravo vreme za orezivanje?

Zimzeleni žbunovi se orezuju dva puta godišnje: jednom u proleće (april-maj) i jednom u jesen (septembar-oktobar). Prolećno orezivanje je važnije od jesenjeg jer postavlja osnovu za celu vegetacionu sezonu.

Kada je pravi trenutak? Čekajte da temperatura noću stabilno ostaje iznad 5°C. Novi listovi na vrhovima grana su dobar signal. Orezivanje pre ovog trenutka može biti kontraproduktivno jer rezovi sporije zarastaju na hladnom.

Šta nikako ne raditi: izbegavajte orezivanje za vreme jakih jutarnjih rosa, u dane sa padavinama, kao i tokom najtoplijeg dela leta. Otvoreni rezovi su tada podložni gljivičnim infekcijama.

Orezivanje fotinije (Photinia)

Fotinija je cenjena zbog crvenih mladih listova koji se pojavljuju na mladim izdancima, nakon svakog orezivanja. Upravo zbog toga se orezuje češće nego ostale zimzelene vrste, što joj diktira kolorit tokom vegetacije.

Tehnika

Fotinija se orezuje tako što se skraćuju lastari iz prethodne i tekuće sezone. Rez pravite odmah iznad lista ili para listova koji su okrenuti ka spolja. Na taj način usmeravate rast u željenom pravcu i izbegavate zgušnjavanje unutrašnjosti žbuna.

Nikada ne odsecajte više od trećine ukupne mase biljke odjednom. Fotinija dobro podnosi orezivanje, ali radikalno skraćivanje odjednom izaziva stres i produžava oporavak.

Posle orezivanja fotinija izbacuje novi ciklus crvenih listova već za dve do tri nedelje, što je ujedno i vizuelna potvrda da je posao dobro obavljen.

Formiranje oblika

Ako formirate živu ogradu od fotinije, vodite računa da donji deo ograde bude uvek malo širi od gornjeg. Ovaj trapezoidni profil nije samo estetski, već i funkcionalan: niži delovi biljke dobijaju dovoljno svetlosti i ostaju gusti, bez golih grana pri osnovi.

Orezivanje lovor višnje (Prunus laurocerasus)

Lovor višnja je nešto sporija u odgovoru na orezivanje od fotinije, ali je zato izdržljivija i tolerantnija prema greškama pri orezivanju. Može se oblikovati u visoke ograde, dekorativne kugle ili slobodne forme.

Razlika u alatu

Za razliku od sitnolistaih vrsta, lovor višnja ima krupne, sjajne listove. Kada se seku mašinskim makazama za žive ograde, listovi se kidaju po sredini i ostavljaju žuta, suva mesta koja kvare izgled nekoliko nedelja. Zato se za starije i veće biljke lovor višnje preporučuje orezivanje ručnim makazama, granu po granu.

Za mlade biljke i sitnije korekcije oblika, makaze za žive ograde su prihvatljive, ali rez pravite pre listova, ne kroz njih.

Tehnika

Rez se pravi kosim zarezom, oko 5 mm iznad pupa ili lista. Kosi rez ima praktičan razlog: voda se ocedi sa reza umesto da stoji i stvara uslove za truljenje. Sekator mora biti oštar, bez traga rđe.

Lovor višnja dobro podnosi i agresivno orezivanje i može se oporaviti iz osnove ako je zastarela ili prerasla. Takvo orezivanje iz osnove radite u dva navrata tokom dve uzastopne godine, ne odjednom.

Formiranje oblika žive ograde

Živa ograda koja se tek formira zahteva drugačiji pristup od odrasle ograde. U prvim godinama, orezivanje nije toliko o obliku koliko o gustini. Skraćivanjem lastara iznad čvorova biljka se grana bočno, što daje gustu, neprozirnu ogradu.

Praktičan trik za ravnu ogradu: zategnite kanap između dva kočića na željenu visinu i pratite ga pri orezivanju. Zvuči jednostavno, ali razlika u izgledu je primetna.

Visina pri prvom orezivanju može biti niža od željene konačne visine. Ogradi koja se redovno orezuje treba godinama da dostigne punu visinu, ali tada je i zaista gusta i čvrsta, za razliku od onih koje se puštaju da rastu slobodno pa tek onda orezuju.

Profil ograde: optimalan je blago trapezoidni, gde je osnova oko 10-15% šira od vrha. Ovaj oblik obezbeđuje svetlost svim delovima biljke i sprečava proređivanje donjih grana, što je čest problem kod ograda koje se formiraju u strogo pravouglom profilu.

Alati i priprema pre rada

Pravi alat čini razliku između dobrog reza koji zarasta za nekoliko dana i smrskanog reza koji otvara vrata bolestima. Evo šta treba da imate:

• Sekator sa bypass mehanizmom za grane do 2 cm debljine
• Makaze za žive ograde za sitno oblikovanje i finalne korekcije
• Testera za grane (loptasta ili srpasta) za deblje grane iznad 3 cm
• Alkohol ili rastvor sa vodom (1:1) za dezinfekciju sečiva između biljaka

Oštrenje sečiva pre svake sezone nije luksuz nego rutina. Tupo sečivo pravi neravne rezove koji zarastaju sporije i podložniji su gljivičnim napadima.

Uklanjanje oštećenih i bolesnih grana

Pre nego što krenete u oblikovanje ograde, pregledajte biljku i uklonite sve grane koje su loše: suve, promrzle ili sa vidljivim znacima bolesti.

Kako prepoznati problematičnu granu? Suve grane su lako prepoznatljive. Grane zahvaćene gljivičnom infekcijom pokazuju tamne mrlje, beličastu prevlaku ili naranžaste lezije na kori. Takve grane treba odseći do zdravog tkiva i odmah odneti dalje od dvorišta.

Nakon uklanjanja oštećenih grana, dezinfikujte sečivo pre prelaska na sledeću biljku. Ovaj korak mnogi preskaču, a upravo on sprečava prenošenje infekcije sa jedne biljke na drugu.

Preventivno prskanje posle orezivanja fungicidnim sredstvima na bazi bakra preporučuje se u vlažnim prolećima ili ako ste prethodnih sezona imali problema sa gljivičnim bolestima. Nije obavezno svake godine, ali je dobra mera predostrožnosti.

Šta uraditi posle orezivanja

Orezivanje je stres za biljku, bez obzira na to što ga dobro podnosi. Uz nekoliko koraka, oporavak može biti znatno brži:

• Zalivanje: dan posle orezivanja dobro zalijte biljku, posebno ako je vreme toplo i suvo.
• Đubrenje: prolećna ishrana mineralnim đubrivom bogatim azotom (N) podstiče brz oporavak i rast novih lastara. Koristite đubrivo namenjeno ukrasnom grmlju i drveću.
• Malčovanje: sloj kore ili komposta debljine 5-7 cm oko osnove žbuna čuva vlagu i sprečava korov. Malč ne sme dodirivati stablo ili osnovu grana.

Uredna ograda ne nastaje sama

Zimzeleni žbunovi su zahvalne biljke, ali pod uslovom da ih redovno orezujete i da to radite na pravi način. Ako ste do sada imali neurednu živu ogradu, ne morate je menjati, samo joj treba nekoliko sati godišnje.

Fotinija zahvalna, lovor višnja strpljiva, a vi sa pravim alatom i ovim smernicama, na putu ste da dobijete dvorište o kome ste mislili kada ste ih sadili.

Ako tražite zdravi materijal za živu ogradu ili sadnice koje su već delom formirane, pogledajte naš asortiman zimzelenih žbunova.