Lejlandov čempres kao živa ograda: Sve što treba da znate pre sadnje

Ako tražite biljku koja će vam za kratko vreme zatvoriti dvorište i napraviti gustu zelenu barijeru, lejlandov čempres je verovatno već na vašoj listi. Ova brzorastuća zimzelena vrsta jedna je od najtraženijih za žive ograde u našim krajevima, i to s razlogom. U nastavku objašnjavamo sve što treba da znate pre nego što se odlučite za sadnju, od toga koliko brzo zaista raste, preko pravilnog rastojanja sadnje, do toga šta raditi ako primetite smeđe grančice.

Zašto je lejlandi toliko popularan izbor za živu ogradu

Lejlandov čempres (Cupressocyparis leylandii) je hibrid nastao ukrštanjem dve vrste četinara, monterej čempresa i aljaskog kedra. Taj spoj mu je dao osobine koje ga izdvajaju od većine drugih četinara koji se koriste za žive ograde, pre svega izuzetno brz rast i gustu, kompaktnu krošnju koja od samog dna stabla pravi neprobojan zid.

Kod nas u ponudi imate čempres lejlandi u slobodnoj i piramidalnoj formi, kao i spiralno oblikovani lejlandi za one koji žele drugačiji izgled.

Pored brzine rasta, razlog popularnosti leži i u tome što lejlandi nije izbirljiv kada je zemljište u pitanju. Raste podjednako dobro na peskovitom, glinovitom pa čak i na krečnjačkom tlu, dok mu jedino zaista smeta voda koja zastaje oko korena. Dobro podnosi i gradske uslove, pa se često koristi i u uređenju dvorišta uz saobraćajnice ili ograde prema susedima gde je potrebna brza vizuelna i zvučna barijera.

Koliko brzo raste lejlandov čempres

Ovo je pitanje koje nam kupci najčešće postavljaju i odgovor je jednostavan, lejlandi je jedan od najbržih četinara koje možete posaditi. Uz dobre uslove, sunčano mesto, redovno zalivanje u prvim godinama i kvalitetnu prihranu, godišnji prirast može da bude i preko jednog metra, a u proseku se kreće između 1 i 1,5 metar godišnje.

Zbog te brzine rasta, lejlandi je idealan kada želite da relativno brzo, za dve do tri godine, dobijete potpuno zatvorenu i zrelu živu ogradu. Tu brzinu treba imati na umu i kasnije, jer ona znači da će biljka tražiti redovno orezivanje da ne bi prerasla planiranu visinu.

Koliko visok i širok može da bude

Ako se ne orezuje, lejlandov čempres u prirodnim uslovima može narasti i do 15, ponegde i do 20 metara visine, sa krošnjom širine 4 do 5 metara. U praksi, kada se gaji kao živa ograda, visina se redovnim orezivanjem održava na željenoj meri, najčešće između 1,5 i 3 metra, koliko je dovoljno za dobru privatnost i zaštitu od vetra.

Važno je da od samog početka odredite koliku visinu i širinu želite, jer je lakše voditi biljku ka manjim dimenzijama nego kasnije pokušavati da smanjite već razgranat i ozbiljno narastao primerak.

Sadnja i rastojanje između sadnica

Lejlandi se može saditi tokom cele godine, ali se najbolji rezultati postižu sadnjom u jesen ili rano proleće, kada su temperature umerene i biljka ima dovoljno vremena da se ukoreni pre velikih vrućina ili mrazeva.

•        Za gustu živu ogradu, sadnice se sade na razmaku od 60 cm do 1 metra.

•        Ako želite nešto ređu, prozračniju ogradu, razmak može biti i do 1,2 metra.

•        Kada se sadi kao soliter na travnjaku, ostavlja se 2 do 3 metra prostora od ostalih biljaka.

Pre sadnje, rupa treba da bude bar duplo šira od korenovog balona, sa dobro rastresitim dnom kako voda ne bi zastajala. Ako je zemljište teže i glinovito, dobro je dodati malo peska ili šljunka na dno rupe radi bolje drenaže, jer je upravo loša drenaža najčešći uzrok problema kod ove biljke.

Kada i kako orezivati lejlandov čempres

Redovno orezivanje je ono što pravi razliku između uredne žive ograde i biljke koja brzo izmakne kontroli. Prvo orezivanje radi se u proleće, kada krene nova vegetacija, obično tokom aprila ili maja. Ako je potrebno, drugo orezivanje sledi tokom leta, najčešće u julu, nakon što se završi rast prolećnih izdanaka.

Lejlandi dobro podnosi orezivanje bez obzira na starost biljke, što ga čini pogodnim i za formiranje preciznih, urednih linija žive ograde. Bitno je samo da se ne ide previše duboko u stare, gole grane bez ijednog zelenog izdanka, jer ta mesta sporo ili nikako ne teraju nove grančice.

Kod mlađih biljaka u prvih nekoliko godina potrebna je i nešto veća prihrana, jer se tada najviše orezuju i najviše energije troše na formiranje guste krošnje. Kasnije, kada ograda dostigne željenu visinu i gustinu, potreba za đubrenjem se smanjuje.

Najčešći problemi i kako ih rešiti

Najčešća pritužba vlasnika lejlandi živih ograda jeste pojava smeđih, osušenih grančica unutar krošnje. Pre nego što se uznemirite, vredi proveriti o čemu se zapravo radi, jer postoji nekoliko mogućih uzroka.

•        Prirodno opadanje starijih, unutrašnjih četina je normalna pojava i ne treba da brine, biljka jednostavno obnavlja lišće.

•        Smeđenje na vrhovima grana najčešće je posledica suše ili nedovoljnog zalivanja u prvim godinama nakon sadnje.

•        Trajno žute ili smeđe mrlje na većim površinama krošnje mogu ukazivati na zastajanje vode oko korena i početak truljenja, što se rešava poboljšanjem drenaže zemljišta.

•        Gusta sadnja bez ikakvog razmaka dovodi do lošeg provetravanja unutar žive ograde, što takođe pogoduje pojavi smeđih delova.

Rešenje je gotovo uvek isto, uklonite osušene grančice čistim alatom, prilagodite zalivanje stvarnim potrebama biljke i izbegavajte da voda duže vreme stoji oko korena. Ako se problem javlja na većem delu žive ograde i ponavlja iz godine u godinu, vredi proveriti i kvalitet drenaže zemljišta na celoj parceli.

Lejlandi ili tuja, šta izabrati za živu ogradu

Ovo poređenje se često postavlja jer su lejlandi i tuja veoma tražene vrste za žive ograde kod nas, ali nemaju iste osobine.

•        Brzina rasta, lejlandi raste znatno brže, i do 1,5 metar godišnje, dok tuja raste sporije, najčešće 20 do 40 cm godišnje.

•        Konačna visina, lejlandi može narasti znatno više ako se ne orezuje, dok je tuja generalno kompaktnija i lakše se drži pod kontrolom.

•        Otpornost, lejlandi je nešto otporniji od tuje na bolesti i lošije uslove, dok je osetljiviji na zastajanje vode i traži bolju drenažu.

•        Održavanje, lejlandi zbog brzine rasta traži češće orezivanje, dok se tuja oblikuje ređe.

Ako vam je prioritet da brzo dobijete gustu, visoku ogradu i ne smeta vam redovno orezivanje, lejlandi je bolji izbor. Ako želite manje održavanja i nešto sporiji, ali predvidljiviji rast, tuja je sigurnija opcija.

Nega i održavanje tokom godine

Kada se jednom ukoreni, lejlandov čempres ne traži preteranu negu. U prvim godinama je važno redovno zalivanje, naročito tokom letnjih meseci i perioda bez kiše, dok odrasla biljka dobro podnosi i kraće periode suše.

Prihrana univerzalnim đubrivom za četinare u proleće pomaže bržem i gušćem rastu, posebno kod mladih sadnica koje se tek formiraju u živu ogradu. Malčiranje oko korena pomoći će da zemljište duže zadrži vlagu i da korov ima manje šanse da se razvije.

Za sadnju u proleće ili jesen pogledajte celu ponudu četinarskog žbunja za žive ograde, gde pored lejlandija možete pronaći i druge brzorastuće vrste pogodne za vaše dvorište.

Uz malo planiranja oko rastojanja sadnje i redovno orezivanje dva puta godišnje, lejlandov čempres će vam za samo nekoliko sezona dati gustu, zelenu i potpuno neprobojnu živu ogradu koja traje godinama.