Sadnja žive ograde u jesen: zašto je ovo najbolje vreme za sadnju

Ukoliko se dvoumite da li da živu ogradu sadite u proleće ili jesen, evo  kako na to gledamo iz rasadnika. Kod nas septembar zvuči otprilike ovako: ljudi obiđu sadnice, izmere dvorište, pa kažu da će se javiti na proleće. Skoro svakom kažemo istu stvar, nemojte čekati. Za mnoge vrste jesen je bolji termin, samo se o tome ređe priča jer se sadnja uglavnom vezuje za buđenje prirode, a ne za opadanje lišća.

Saznajte zašto jesenja sadnja daje bolji rezultat i šta posle sadnje treba uraditi da bi živa ograda bez problema prošla prvu zimu.

Zašto je jesen bolja za sadnju žive ograde od proleća

Ključ je u tome što se zemlja i vazduh ne hlade istom brzinom. Vazduh se ohladi za nekoliko nedelja, a zemlja zadrži toplotu duboko u jesen. Koren većine drvenastih vrsta nastavlja da raste sve dok je zemlja toplija od šest do sedam stepeni, a to kod nas u proseku traje do prvih dana novembra.

Znači, dobijate biljku koja je nadzemno mirna i ne troši snagu na listanje, a ispod zemlje aktivno se ukorenjuje. Nema isparavanja preko lista, nema borbe za vodu, nema sunca koje udara. Jesenje kiše obave dobar deo zalivanja umesto vas.

Praktična razlika se vidi tek sledećeg jula. Sadnica posađena u oktobru dočeka prvu vrućinu sa korenom koji se razvijao jesen, deo zime i celo proleće. Zato ograde iz jesenje sadnje po pravilu bolje podnesu svoje prvo leto. Ako ipak sadite u proleće, ceo postupak smo opisali u posebnom tekstu o prolećnoj sadnji.

Izračunajte koliko vremena zaista imate

Umesto da pamtite datume, računajte unazad. Sadnici treba oko pet do šest nedelja u toploj zemlji da razvije prve nove korenčiće. Prvi ozbiljniji mrazevi kod nas stižu tokom novembra, pa se rokovi sami nameću.

Za četinare i širokolisne zimzelene vrste najbolji je period od početka septembra do sredine oktobra. Listopadne vrste su tolerantnije i mogu se saditi i kasnije, sve do sredine novembra, jer u to vreme već miruju i ne traže ništa od korena.

Sadnice iz kontejnera se tehnički mogu posaditi i kasnije, ali svaka nedelja odlaganja znači manje ukorenjavanja pre zime. Ako je već sredina novembra i vreme se prelomilo u hladno, bolje je sačekati proleće nego terati po zaleđenoj zemlji.

Koje vrste dobro podnose jesenju sadnju, a koje ne

Četinari, pre svega tuja i lejlandov čempres, vole jesenju sadnju, ali ranu. Oni i zimi isparavaju vodu preko četina, pa im treba vremena da se sadnica primi pre nego što stigne mraz. Sadnja u novembru im ne odgovara.

Lovor višnja je vrsta kojoj jesen pristaje možda i najviše. Septembar i prva polovina oktobra su idealni. Isto važi i za ostale vrste iz grupe zimzelenih živih ograda.

Kod fotinije treba biti oprezniji. Ona rado tera nove crvene lastare i kasno u sezoni, a ti lastari ne stignu da odrvene do prvog jačeg mraza i stradaju. Zato fotiniju sadite rano, najkasnije do sredine septembra, i nikako je ne prihranjujte azotom posle sadnje.

Listopadne vrste poput graba i ligustruma su najlakši slučaj. One posle opadanja lista potpuno miruju, pa ih jesenja sadnja praktično ne uznemiri.

Bambus preporučujemo za proleće. Prva zima mu je najkritičniji period i mnogo je bolje da u nju uđe sa punom sezonom rasta iza sebe.

Kako prepoznati dobru sadnicu u jesen

U septembru i oktobru sadnica izgleda drugačije nego u maju. Prirast je stao, boja lista je tamnija, a kod nekih vrsta se vide požuteli donji listovi. To nije mana, to je biljka koja se sprema za mirovanje.

Umesto krošnje, gledajte koren. Nagnite kontejner i lagano izvucite biljku. Ako se supstrat raspada u ruci i korenja skoro da nema, sadnica je tek presađena i nije se ukorenila, pa joj jesenja sadnja neće prijati. Ako je korenje splelo gusto klupko po dnu i uz zidove posude, predugo je stajala u toj veličini i to klupko se pri sadnji mora rasparati prstima.

Proverite i vlažnost supstrata rukom, a ne na oko. Površina može delovati vlažno od jutarnje rose dok je unutrašnjost potpuno suva.

Kod žive ograde posebno gledajte donji deo biljke. Vrh se lako popravi orezivanjem, a gola osnova ostaje gola godinama. I kupujte sve sadnice odjednom, iz iste partije. Razlika u nijansi i gustini između dve isporuke vidi se u redu celog života ograde.

Zalivanje posle sadnje, tu se najviše greši

Najčešća rečenica koju čujemo u oktobru je da kiša pada pa nema potrebe za zalivanjem. To je zabluda koja košta više sadnica nego mraz.

Jesenja kiša retko natopi zemlju do dubine na kojoj se nalazi koren. Ovlaži gornjih nekoliko centimetara, a koren ostane u suvom. Proverite prstom ili štapićem petnaestak centimetara u dubinu pre nego što odlučite da preskočite zalivanje.

Praktično pravilo: obilno zalijte pri sadnji, pa zatim na svakih desetak dana ako ne padne jača kiša, sve dok se zemlja ne zaledi.

Poslednje zalivanje pred zimu je najvažnije u celoj priči. Obavlja se krajem novembra, po danu bez mraza, i mora biti obilno. Ono puni zemlju vodom koju će zimzelene vrste trošiti tokom cele zime.

Prva zima

Više sadnica strada od zimskog isušivanja nego od same hladnoće. Mehanizam je jednostavan: zimzelene vrste i četinari i u januaru isparavaju vodu preko lista, naročito po sunčanom i vetrovitom danu. Ako je zemlja smrznuta, koren nema odakle da nadoknadi taj gubitak i biljka se osuši iako je okolo mraz i vlaga. Vedar februarski dan sa smrznutom zemljom je za mladu ogradu opasniji od januarskog minusa.

Šta konkretno radite:

Malč, sloj od pet do osam centimetara preko cele zone korena. On usporava zaleđivanje zemlje i produžava period u kome koren može da uzima vodu. Ostavite slobodno oko samog stabla.

Zaštitu od zimskog sunca i vetra kod sadnica koje su okrenute ka jugu i istoku ili stoje na otvorenom. Agrotekstil postavljen kao zaklon, ne kao omot, dovoljan je i skida se čim popuste najveći mrazevi.

Vezivanje krošnje kod uskih formi četinara, da im mokar sneg ne razvali grane u stranu. Vezuje se labavo, u spirali odozdo naviše.

Kolac kod viših sadnica na vetrovitim mestima. Vetar koji ljulja stablo stalno kida mlade korenčiće i sadnica se nikad ne primi kako treba.

Što se tiče prihrane, azot posle jesenje sadnje ne ide ni u kom obliku. Ako već prihranjujete, birajte formulaciju sa naglaskom na kalijum. I ne orezujte posle sadnje. Rez ostavite za proleće, biljci sada treba svaki list i svaka grana.

Kada je proleće ipak bolji izbor

Ako je zemljište teško i glinovito i posle kiše voda stoji na površini, sadnica će celu zimu provesti u hladnoj mokroj zemlji, a to je najbrži put do truljenja korena. Na takvom terenu prvo rešite drenažu, pa sadite, makar to značilo da ćete čekati proleće.

Proleće je bolje i ako je lokacija potpuno otvorena i izložena jakim vetrovima, ako sadite bambus, ili ako ste jednostavno zakasnili i napolju je već stalno ispod nule.

Ukratko

Jesen daje sadnici nešto što proleće ne može, a to je vreme. Tri sezone ukorenjavanja pre prvog pravog leta umesto dve i po. Uz to se sadi lakše, zaliva ređe i troši manje vode.

Ako planirate ogradu ove jeseni, javite se pre nego što izaberete vrstu. Od toga da li vam je teren peskovit ili glinovit, otvoren ili zaklonjen, zavisi i izbor biljke i to da li uopšte ima smisla saditi ove godine.