Sadnja lukovica u proleće

Sadnja lukovica u proleće – Čim vidimo da se zima približava kraju, a prvi sunčani dan nas podseća da je proleće blizu, ono o čemu prvo razmišljamo je šta od cveća možemo sada da sadimo u naša dvorišta i na terase. Ono što mi predlažemo je da ovu sezonu počnete od lukovica.

Kada se sade, a kada cvetaju?

Lukovice i krtole koje se sade u ovom prolećnom periodu se nazivaju letnjo-jesenje lukovice. Sadnja lukovica se obavlja od marta do maja, a cvetaju do jeseni, zavisno od vrste. Kada se cvetanje završi, precvetale cvetove treba ukloniti. Listove je potrebno ostaviti dok se skroz ne osuše, a nakon toga lukovice izvaditi iz zemlje, pustiti da se osuše od vlage i skloniti u hladno i tamno okruženje do sledeće sezone.

Zemljište za sadnju lukovica treba da bude rastresito i propustljivo, jer ovakve biljke posebno ne vole višak vode u zoni korena.

Kako se sade lukovice?

Sadnja lukovica se pravilo obavlja tako što se lukovice sade na dubinu koja je do 2 puta veća od njihove veličine. Prema tome ćete i dubinu sadnje prilagoditi svakoj vrsti posebno. Vrste sa manjim lukovicama se sade na dubinu od 5 do 10cm, dok je dubina za veće lukovice 10 – 15cm. Lukovice nemojte saditi jednu uz drugu. Neka razmak između njih bude od 10 cm pa do 30cm, zavisno od vrste.

Prilikom sadnje nemojte dodavati stajsko đubrivo jer su lukovice osetljive na njega. U zemlju možete dodati, na primer, glistenjak koji predstavlja veoma kvalitetno organsko đubrivo, a pri tom će poboljsšati i strukturu zemljišta. To će lukovicama pomoći da se bolje ukorene.

Lukovice možete saditi u dvorištu direktno u zemlju, ili u saksije. Veličinu saksije prilagodite veličini vrste koju sadite. Ono o čemu posebno treba voditi računa je drenaža. Odvod viška vode se obezbeđuje sadnjom u saksije koje imaju rupu na dnu i sadnjom u rastresitu zemlju. Takođe je potrebno staviti jedan sloj hidrogranula na dno, pre nego što sipate zemlju.

Prihrana je obavezna

Tokom cvetanja, sve cvetnice je potrebno đubriti tečnim đubrivom za cvetnice (na dve nedelje) ili mineralnim đubrivom u granulama (na svaka tri – četiri meseca)

Koje vrste saditi na proleće?

Izbor vrsta je veliki i sve vrste cveća dolaze u nekoliko različitih boja. Možete kombinovati dve do tri boje, ili napravititi šarenu baštu koja podseća na holandske cvetne parkove.

Kale

Kale imaju veoma elegantan i otmen cvet. Nekada su postojale samo bele kale, a sada ih ima u svim bojama. Vrlo zanimljive su crne kale i prelepo se kombinuju sa svim drugim bojama. Možete ih saditi u saksije i gajiti na terasi, kao i u dvorištu. Lukovice se sade na dubini od oko 10cm, a razmak između dve lukovice treba da bude 25 do 30 cm.  Sadnja se vrši u aprilu i maju, a cveta ne leto.

Kale u bojama traže dosta sunca, pa se preporučuje sadnja na osunčanim do blago zasenjenim pozicijama. Ako rastu u senci izgledaće neugledno i cvetanje će biti znatno manje. Kale traže dosta vode tokom leta, pa ih obavezno redovno zalivajte. Ukoliko ih gajite u saksijama, obavezno obezbedite dobru drenažu. Neka saksije budu sa rupom na dnu i na dno stavite sloj hidrogranula pre sadnje.

Gladiole

Gladiole su poreklom iz Južne Afrike, tako da im odgovaraju osunčane pozicije. Ako ih redovno zalivate odlično će podneti letnje temperature. Lukovice sadite na dubini od 10 – 15 cm. Isto toliko neka bude i razmak između dve lukovice. Sadnju možete početi sredinom marta. Ukoliko želite da imate gladiole u cvetu celo leto, sadite lukovice u intervalima na svakih dve – tri nedelje. Tako ih možete saditi sve do jula. Gladiole rastu u visinu do 125cm. Zbog visine lepo će izgledati kao pozadina nižim biljkama. Takođe se lepo ističu ako ih posadite duž ograde ili nekog zida. Gladiole se često koriste za rezani cvet, s tim da im uvek treba ostaviti nekoliko listova koji će da hrane lukovicu i dalje.

Dalije

Dalije ili georgine su jedno od omiljenih vrsta cveća. One bujno cvetaju od leta pa sve do prvih mrazeva. Cvetovi mogu biti raznih boja i veličina. Rastu u visinu od 30 cm pa do 1.5m, zavisno od sorte. Najbolje se razvijaju na bogatom i oceditom zemljištu. Najbolje ih je saditi kad prođe opasnost od mrazeva, to je najčešće u aprilu, nekad i u maju. Lukovice sadite na dubini od oko 15cm. Razmak između lukovica će zavisiti od sorte. Patuljaste sorte se sade na razmaku od 20 cm, a visoke na 30 – 40 cm.

Visokim sortama je potreban oslonac, pa prilikom sadnje, u zemlju zabodite štap za koji ćete kasnije privezati stablo. Ako to uradite kad je biljka već formirana, može doći do oštećenja korena prilikom postavljanja štapa.

Kana

Kana je mediteranska vrsta koja ima veoma atraktivne cvetove. Najčešće je nalazimo u crvenim, žutim i narandžastim nijansama. Cveta dugo, od početka leta pa sve do kraja jeseni.

Raste u visinu od 60 do 120 cm, zavisno od sorte. Listovi kane su krupni i široki. Ukoliko planirate da je gajite u posudama, biće vam potrebna veća saksija. Cvetovi nemaju miris.

Voli osunčane pozicije i obavezno redovno zalivanje. Cvet možete rezati za vazu dok je još svež. Možete ih saditi u grupi više boja zajedno, ili koristite samo jednu boju. U svakom slučaju će biti veoma efektna i upadljiva.

Ljiljani

Ljiljane karakterišu prelepi krupni cvetovi, prijatnog mirisa. Mogu biti u raznim bojama. Ljiljan ili krin potiče iz umerene klimatske zone, tako da se kod nas veoma uspešno razvija.  Raste u visinu od 90 do 150 cm. Sa sadnjom lukovica možete početi u martu. Sadite ih na dubini koja je duplo veća od lukovice i na isto tolikom razmaku jednu od druge. Postavite ih na osunčano mesto,  a oko njih posadite neke niže perene koje će ljiljanima zaštiti koren od toplote.

Begonije

Gomoljaste begonije se mogu gajiti i u dvorištu i u saksijama. Možete posaditi nekoliko lukovica u jednu saksiju. Kombinujte više boja ili posadite sve iste. Begonije najbolje rastu u polusenci. Dobro je da ih posadite na mesto gde ima prepodnevnog sunca, a popodne da bude u hladovini.

Vaš Urban Garden