Zimzelena živa ograda
Živa ograda je nekada davno bila veoma popularna i nijedno dvorište se nije moglo zamisliti bez nje. Sada su žive ograde opet u trendu i postoji veliki broj biljnih vrsta koje se mogu koristiti za njeno formiranje. U ovom tekstu ćemo se osvrnuti na zimzelene vrste.
Zimzelena živa ograda ima prednost jer ne gubi listove tokom zime. Ono što je zajedničko za sve žive ograde je da poboljšavaju mikroklimu prostora, umanjuju buku ukoliko živite u prometnom delu grada, štite vas od vetra, nepoželjnih pogleda i smanjuju količinu prašine i raznih štetnih čestica kojih ima u vazduhu. Kao što vidite, značaj živih ograda nije samo dekorativni.
Visina žive ograde
Visina žive ograde može biti različita. Od najmanjih koje su visine svega dvadeset centimetara do visokih čak četiri metra. Preporučuje se da širina ograde bude oko 60cm, a visinu određujete prema vašim potrebama i željama.
Orezivanje
Visinu i oblik određujete orezivanjem. Dok su biljke mlade, orezujte ih ručnim makazama za živu ogradu. Kasnije možete koristiti akumulatorske makaze namenjene za to. Orezivanje se radi da bi biljke stvorile gustu krošnju, imale određen oblik i izgledala uredno. Najčešće se obavlja dva puta godišnje – u proleće kada je prošla opasnost od mrazeva ili u jesen, izbegavajući najtoplije dane. Ovo ne mora biti striktno, zavisi od vrste koju izaberete. Neke vrste zahtevaju i češće orezivanje.
Ograde se formiraju tako da im donji deo ostaje malo širi od vrha, kako bi i donji delovi dobijali dovoljno svetlosti, a i da se spreči proređivanje. Sve vrste koje se koriste za žive ograde karakteriše visoka otpornost na orezivanje i brz rast.
Koje zimzelene vrste su pogodne za žive ograde?
Izbor vrsta koje se mogu koristiti za formiranje zimzelenih živih ograda je raznovrstan. U nastavku pogledajte neke od njih koje smo mi izabrali. Sigurno će vam biti inspiracija za vaš zeleni prostor.
Živa ograda ne mora biti formirana samo od jedne vrste. Ukoliko se odlučite za kombinovanje dve ili više, voditi računa da sve rastu ujednačenom brzinom i da traže iste uslove sredine. Evonimus je vrsta sa bezbroj mogućnost. Postoje kultivari sa tamno zelenim listovima, sa zeleno belim i zeleno zlatnim. Možete da birate prema svojim afinitetima koja je najbolja za vas, a možete se i poigrati, pa posaditi kombinovaciju jednih i drugih. Sporog je rasta i nije zahtevna po pitanju nege. Redovno je orezujte i zalivajte i imaćete gustu i lepu živu ogradu.
Lovor višnja je jedna od najpopularnijih vrsta koje se koriste za formiranje živih ograda. Razlog za to je velika otpornost biljke na razne uslove sredine. Nije zahtevna vrsta, uspeva na skoro svakom zemljištu. Pretežno je za senovita i polusenovita mesta. Najviše joj odgovara mesto sa jutarnjim suncem, a popodne da bude u hladu. Preporučujemo da lovor višnju orezujete ručnim makazama, jer se motornim oštećuje list i narušava izgled ograde. Jedna od vrsta koja se poslednjih godina sve više koristi za formiranje žive ograde je fotinija. Pokazala se kao vrlo otporna vrsta, brzog rasta. Voli sunčana do polusenovita mesta. Privlači pažnju tokom cele godine jer novi listovi koji rastu su uvek crveni, pa kad gledate iz daljine izgleda kao da je neka vrsta sa crvenim cvetovima bujno procvetala. Neki od varijeteta su: ‘Red Robin’, ‘Pink Marbel’, ‘Crunchy’, ‘Louise’, ‘Magical Volcano’.
Vatreni grm je trnoviti žbun interesantnih plodova. Cveta tokom leta, a na jesen formira prelepe narandžaste bobice koje se zadržavaju na granama i tokom zime. Zavisno od uslova, može ceo biti prekriven plodovima. Postoje varijeteti sa žutim plodovima, pa se može saditi i kombinovano. Orezivanjem se formira gusta, neprobojna ograda.
Lonicera je vrsta sa sitnim zelenim listovima. Raste u visinu do 1.5m, pa je pogodna za niže žive ograde. Otporna je na gradske uslove i zagađenja. Može se gajiti i u saksijama ukoliko želite da napravite vizuelnu barijeru na terasi. Voli osunčana do polusenovita mesta.
Viburnum ili snežna kraljica kako ga još zovu, je žbun kojim se formira prelepa, cvetna živa ograda. Najviše mu odgovaraju pozicije na suncu ili u polusenci. Može da raste na skoro svim tipovima zemljišta. Otporna je vrsta i dobro podnosi gradske uslove. Cveta od decembra do aprila. Cvetovi su belo-rozikasti, sitni i skupljeni u cvasti. Nakon precvetavanja formiraju se tamno plavi plodovi u vidu bobica.[Uz redovno orezivanje, zalivanje i prihranjivanje dva puta godišnje, vaša živa ograda će biti gusta i lepa zaštitna barijera dugi niz godina.
Vaš Urban Garden
